Poslednjih meseci mediji u Srbiji preplavljeni su pričama o nužnosti omogućavanja lečenja dece u inostranstvu. Formirana je radna grupa koja treba da pripremi Zakon kojim bi se regulisala ova oblast, održan je niz sastanaka predstavnika nadležnih institucija, i svi se slažu da je nedopustivo da deca sa teškim oboljenjima i njihovi roditelji budu prepušteni sami sebi i zavise od humanitarnih akcija i dobre volje građana.
Epilog aktivnosti donosilaca odluka po pitanju rešavanja života i smrti dece sa najtežim oboljenjima biće poznat u narednom periodu, a kakav je odnos zdravstvenih radnika na domaćem terenu prema najmlađim članovima društva, govori primer A.Ž., zaposlene majke dvoje dece.
A.Ž. iz Beograda, odvela je svog dvogodišnjeg sina na zakazanu kontrolu kod doktorke nakon pet dana inhaliranja usled jakog i intenzivnog kašlja.. Kako je tog dana u čekaonici bila velika gužva, dete nije pregledano već je medicinska sestra na šalteru ocenila da je kašalj već zreo i da je najbolje da dete nekoliko dana provede kod kuće pa onda dođe na kontrolu.
Nešto ranije, A.Ž. je kod iste pedijatrice vodila svoju ćerku na pregled i kako bi dobila pisano opravdanje za izostanak devojčice u vrtiću. Tada je takođe čekaonica bila prepuna i medicinska sestra je odbila da primi knjižicu uz povišen ton da lekarka sutra ide na odmor i zašto svi dovode decu baš kod nje kad ima još lekara. Na insistiranje A.Ž. da joj odgovori na pitanje zbog čega je stalno gužva kod doktorke, medicinska sestra je odgovorila da pedijatrica zakazuje pojedinim roditeljima sa bebama mimo uobičajenog i regularnog načina zakazavinja, tako što na ceduljicama piše datum i vreme pregleda.
Neprofesionalno ponašanje zaposlenih u domu zdravlja “Dr Milutin Ivković” u Beogradu se nastavilo i kad je A.Ž. konačno uspela da dođe do lekara, kada su medicinski radnici terapiju koja je podrazumevala inhaliranje pomoću aparata sproveli na grup način, zbog čega je dete A.Ž. pretrpelo stres.
Nakon ovakvih iskustava, A. Ž. je podnela pisani prigovor zaštitnici pacijentovih prava, koja je nakon probijanja zakonskih rokova i upornog pozivanja A.Ž. dostavila odgovor u kom obaveštava zaposlenu majku dvoje dece da su lekarka i medicinske sestre obavile svoj posao savesno i odgovorno u skladu da pravilima medicinske struke, i da je njenoj deci pružena odgovarajuća usluga iz zdravstvenog osiguranja.
Suvišno je govoriti da je ovakvim postupanjem, pored Etičkog kodeksa, prekršen niz članova Zakona o zdravstvenoj zaštiti: pravo na dostupnost zdravstvene zaštite, pravo na poštovanje pacijentovog vremena, pravo na slobodan izbor, pravo na obaveštenje, pravo na prigovor.
Ono što je zabrinjavajuće jeste da su zdravstveni radnici u domu zdravlja zamenili uloge, pa tako medicinska sestra na šalteru daje nalog roditelju suprotan preporuci lekara, procenivši zdravstveno stanje deteta odokativno i bez kompetentnosti za takav postupak, uz bahato ponašanje i uskraćivanje pružanja zdravstvene zaštite. S druge strane, pedijatrica preuzima posao medicinske sestre i zakazuje preglede pacijentima na ceduljici mimo regularne procedure. A kao doprinos apsurdu zaštitnica pacijentovih prava daje mišljenje obojeno dobro primenjenim frazama da su pomenuti medicinski radnici postupili savesno i u skladu sa pravilima medicinske struke.
Očigledno je da ni činjenica da se radi o deci, kao posebno osetljivoj kategoriji pacijenata i u skladu sa tim obaveza zdravstvenih radnika da postupaju sa posebnom pažnjom, nije od značaja za lekare i medicinske sestre, pa ni za zaštitnicu pacijentovih prava u domu zdravlja “Dr Milutin Ivković”. Ovakva nesavesnost u radu morala bi biti kažnjena, sa jasnom porukom da se takvo ponašanje ne toleriše, da medicinska sestra ne može da procenjuje zdravstveno stanje deteta i preko šaltera propisuje terapiju; da lekarka ne može da krši procedure i pravi ustupke po sopstvenom nahođenju. Ipak, takva reakcija je izostala. S obzirom na ukupno stanje u organizaciji zdravstvenog sistema, reklo bi se očekivano.
Sasvim je sigurno da ovakvih primera ima još puno, i zato ne čudi što je zdravstvo u Srbiji ocenjeno kao najgore u Evropi po svim parametrima. Ukoliko ne postoji svest o potrebi kvalitetnog lečenja i brige o zdravlju dece, čemu mogu da se nadaju stariji pacijenti?!
Autorka
Tamara Magdelinić