Plivanje u nepravilnostima javne nabavke za Klinički centar Niš
U poslednjih sedam dana su se pojavile informacije koje mogu dovesti do pogrešnih zaključaka. Prvo pitanje koje se otvara vezano je za vrstu javne nabavke – da li je reč o javnoj nabavci dobara ili radova. Ova nedoumica je nastala nakon izjava da će se utvrditi ko je odgovoran za kašnjenje radova na novoj zgradi Kliničkog centra Niš. Paralelno sa problemom radova, govorilo se i o javnoj nabavci pod šifrom 1325927 (interni broj 8/2016) u kojoj su dobra predmet nabavke. Dakle, radovi na zgradi kasne što znači da ugovor koji je zaključen sa izvođačima nije sproveden na vreme kako je ugovoreno. S druge strane, nabavka dobara podrazumeva sasvim druge greške i nepoštovanje Zakona o javnim nabavkama.
Jasno je da nijedan postupak javne nabavke u vezi sa izgradnjom i opremanjem nove zgrade Kliničkog centra Niš nije sproveden u skladu sa Zakonom o javnim nabavkama, ali ni sa Zakonom o obligacionim odnosima.
Kako je sve počelo – Ugovor
Republika Srbija i Evropska investiciona banka su 08. decembra 2006. godine zaključile Finansijski ugovor Fi No 23.761 (CS) SERAPIS. Zajmoprimac, Republika Srbija – Ministarstvo zdravlja, je planiralo da sprovede modernizaciju, unapređenje i proširenje/dogradnju četiri tercijarne bolnice u Srbiji – u Beogradu, Kragujevcu, Nišu i Novom Sadu. Evropska investiciona banka (u daljem tekstu: Banka) je procenila da je ukupna vrednost projekta 430 miliona evra. Banka je odobrila prvi kredit u iznosu od 80 miliona evra. Ugovor je ratifikovala Narodna skupština (Zakon o potvrđivanju Finansijskog ugovora između Republike Srbije i Evropske investicione banke za Projekat Klinički centri/a; Službeni glasnik RS – Međunarodni ugovori, br. 83/2008). Drugi kredit Banka je odobrila u iznosu od 70 miliona evra, a ugovor je ratifikovan i objavljen (Zakon o potvrđivanju Finansijskog ugovora između Republike Srbije i Evropske investicione banke za Projekat Klinički centri/B; Službeni glasnik RS – Međunarodni ugovori, br. 42/2009).
Tokom 2015. godine ugovorne strane su se sporazumele oko izmena ugovora tako da je:
- U Finansijskom ugovoru između Republike Srbije i Evropske investicione banke za Projekat Klinički centri/a (Zakon o potvrđivanju Ugovora o izmenama i dopunama Finansijskog ugovora između Republike Srbije i Evropske investicione banke za Projekat Klinički centri/A; Službeni glasnik RS – Međunarodni ugovori, br. 16/2015) izmenjeno:
- 1 U članu 1.02(2) datum “31. decembar 2013. godine” biće izmenjen tako da glasi: “31. decembar 2018. godine”.
- 2 U Rasporedu I (A.1. – Tehnički opis), stav pod nazivom “Program” biće izmenjen tako da glasi: “Fizički završetak svih novih i rehabilitovanih zgrada planiran je za 31. decembar 2019. godine”.
- U Finansijskom ugovoru između Republike Srbije i Evropske investicione banke za Projekat Klinički centri/B (Zakon o potvrđivanju Ugovora o izmenama i dopunama Finansijskog ugovora između Republike Srbije i Evropske investicione banke za Projekat Klinički centri/B; Službeni glasnik RS – Međunarodni ugovori, br. 16/2015) izmenjeno:
- U članu 1.02(2) datum “31. decembar 2016. godine” biće izmenjen tako da glasi: “31. decembar 2018. godine”.
- U Prilogu I (A.1. – Tehnički opis), stav pod nazivom “Program” biće izmenjen tako da glasi: “Fizički završetak svih novih i rehabilitovanih zgrada planiran je za 31. decembar 2019. godine”.
Prema ankesima ugovora projekat mora biti završen do kraja 2019. godine. Međutim, ako se nastavi dosadašnjim tempom sprovođenja javnih nabavki neće biti moguće ispoštovati ni nove rokove.
Radovi
Za realizaciju radova je odgovorno Ministarstvo zdravlja kao naručilac. Ono je nadležno da prati izvršenje ugovora i da iskoristi sve mehanizme ukoliko se radovi ne odvijaju u skladu sa ugovorenim. Prema članu 124 Zakona o obligacionim odnosima, ukoliko jedna strana ne ispuni ugovor, druga strana može da zahteva ispunjenje ili da raskine ugovor. U oba slučaja naručilac ima pravo na naknadu štete. Očigledno je da Ministarstvo zdravlja nije preduzelo nijednu radnju u cilju da spreči nastanak štete i da se spreči višegodišnje kašnjenje. Ako se nakon osam godina pominju rokovi to znači da su oni bili bitan element ugovora i da je Ministarstvo zdravlja imalo obavezu prema svim pacijentima da na vreme sankcioniše izvođače radova i primeni zakonom definisane modele da se radovi okončaju u što kraćem roku. Dakle, prvi pokušaj Ministarstva zdravlja je morao biti usmeren ka održavanju ugovora i davanju novih razumnih rokova za završetak radova. Tek ukoliko je sigurno da izvođač nema nameru da završi radove, naručiocu preostaje jedino da traži raskid ugovora sa svim posledicama. Zbog svega navedenog, nije jasno zašto je Ministarstvo zdravlja čekalo više od osam godina da bi izvršilo nadzor nad radovima. Bitno je napomenuti da je prva tranša od pet miliona evra uplaćena 06. februara 2009. godine.
Prema Izveštaju o reviziji finansijskog izveštaja Ministarstva zdravlja za 2010. godinu Državna revizorska Institucija je utvrdila da ni prva faza koja se odnosila na projektovanje nije izvršena u skladu sa ugovorom. To govori da Ministarstvo zdravlja od samog početka nije štitilo interese pacijenata.
Izvod iz Izveštaja o reviziji finansijskog izveštaja Ministarstva zdravlja za 2010. godinu Državne revizorske Institucije strana 220
Nabavka dobara
Javna nabavka dobara počela je u decembru 2016. godine i pored toga što se znalo da radovi neće biti završeni do kraja postupka za nabavku opreme. Pravni skener je u svim fazama postupka ukazivao na nepravilnosti koje predstavljaju kršenje Zakona o javnim nabavkama, a koje u kasnijim fazama mogu imati značajne negativne posledice za ceo postupak. Već u prvim dokumentima koje je Ministarstvo zdravlja objavilo Pravni skener je utvrdio povrede ZJN koje su pokazale kakav je pristup Ministarstva zdravlja prema poštovanju procedure javne nabavke.
Kao zainteresovan? stran? potencijalni ponuđači su podneli zahteve za zaštitu prava u različitim fazama postupka:
- MEDICOM doo iz Šapca – zahtev za zaštitu prava je podnet na konkursnu dokumentaciju
- GETINGE GROUP doo iz Beograda – zahtev za zaštitu prava je podnet na konkursnu dokumentaciju
- TREN doo iz Niša – zahtev za zaštitu prava je podnet pre otvaranja ponuda
- ODELGA MED GES MBH iz Austrije i MON PET iz Beograda – zahtev za zaštitu prava je podnet na odluku o dodeli ugovora
Šta je Ministarstvo zdravlja uradilo nakon podnošenja zahteva za zaštitu prava? Jednostavno, može se reći da se nije obaziralo na zahteve i da ni ovog puta nije preduzelo mere u cilju da se spreči nastanak štete. Naime, prema članu 150 stav 1 ZJN Ministarstvo zdravlja je moralo da zastane sa svim aktivnostima koji bi doveli do okončanja postupka javne nabavke. Da bi se nastavio postupak, moraju biti ispunjeni posebni uslovi koji podrazumevaju da zastoj u procesu javne nabavke može da prouzorkuje ozbiljne teškoće u radu naručioca ili interesu Republike Srbije. U konkretnoj situaciji ne može postojati opravdanje za nastavak postupka iz nekoliko razloga. Prvo, nisu završeni radovi na zgradi u okviru Kliničkog centra Niš i nejasno je kako bi odlaganje nabavke opreme otežalo rad Kliničkog centra Niš do donošenja odluke po zahtevu za zaštitu prava. Drugo, Ministarstvo zdravlja je znalo da u ovako kompleksnoj javnoj nabavci dobara može doći do podnošenja zahteva za zaštitu prava, te je moralo sve aktivnosti uračunati u ceo postupak. Dakle, i sam naručilac je bio potpuno neodgovoran. Treće se odnosi na očiglednu nameru da se zloupotrebi član 163 ZJN i da se stvori situacija da će biti nemoguće da se ugovor poništi i ako Republička komisija poništi javnu nabavku.
Ministarstvo zdravlja je Republičkoj komisiji za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki (u daljem tekstu: Republička komisija) je podnelo predlog da se nastavi sa postupkom. Republička komisija je rešenjem broj 4-00-83/2017 od 07. marta 2017. godine usvojila predlog i dozvolila da se nastavi sa postupkom. Međutim, razloge koje je Republička komisija navela kao osnov za svoju odluku ne mogu se svrstati u grupu činjenica koje su Ministarstvu zdravlja bile nepoznate tokom prethodnih osam godina.
Izvod iz rešenja Republičke komisije broj 4-00-83/2017 od 07. marta 2017. godine
Kao što se može videti Ministarstvo zdravlja je nastavilo postupak javne nabavke i pored podnetih zahteva za zaštitu prava po odobrenju Republičke komisije.
Šta se dešava sa zaključenim ugovorima ako Republička komisija usvoji zahtev za zaštitu prava i poništi javnu nabavku? U situaciji kada Republička komisija poništi javnu nabavku u celini to bi moralo da ima za posledicu i poništaj ugovora. Poništaj ugovora dovodi do vraćanja dobara ponuđaču, dok ponuđač Ministarstvu zdravlja vraća novac koji je primio. Kada je u pitanju naknada štete, važno je utvrditi da li je jedna ili su obe strane bile savesne ili nesavesne.
Ključno je pitanje kolika će biti konačna šteta i ko će snositi odgovornost.