U poslednjih deset dana mnogo se priča o preventivnom odlasku kod lekara, redovnim kontrolama nakon terapija, pravu na zdravstvenu zaštitu, pravima pacijenata, velikom broju pacijenata – malom broju lekara, novim aparatima, stručnjacima, nekim informacionim sistemima i umrežavanjima. Sve u korist sprovođenja reforme zdravstvenog sistema.

Reforma se primećuje, ali samo u korist sistema, ne i u korist pacijenata. Na papiru, odnosno zakonima, pravilnicima, uredbama sve je u skladu sa međunarodnim standardima. Ipak, ne zna se po kojim standardima postoji obavezno zdravstveno osiguranje i dodatno obavezno plaćanje pri pružanju zdravstvenih usluga. Sve ovo bi imalo smisla kada bi znali šta sve pokriva obavezno, a šta „neobavezno“ osiguranje.

Sa druge strane, stalno stižu pretnje od „ovih gore“ da će građani izgubiti pravo na zdravstvenu zaštitu ako budu neposlušni. I ovde nedorečenost. Ako se ne izabere lekar da li samo gubimo pravo na zdravstvenu zaštitu ili se oslobađamo i obaveze plaćanja osiguranja? Možda će se u međuvremenu pojaviti stručno mišljenje, isto od „ovih gore“, koje će nam pojasniti da je to sankcija za neodgovornost prema sebi i da zbog toga ne može država da trpi. Dakle, obavezno prema državi uvek ostaje obavezno, ali obavezno prema građanima postaje neobavezno za državu.

Pretpostavimo da je apel „preventiva, preventiva – građani moraju biti odgovorni prema sopstvenom zdravlju“ doprla do građanina koji redovno uplaćuje doprinose i poštuje poreske propise. Takav građanin je preventivu shvatio kao obavezu. Izabrani lekar mu je odredio koje je laboratorijske analize neophodno uraditi da bi se videlo njegovo opšte zdravstveno stanje. Rezultati pokazuju da su neke vrednosti iznad granice i da se mora uraditi detaljnija analiza. Građanin čeka dalja uputstva lekara, ali mu on saopštava: „To bi bilo to. Iskoristili ste Vaše pravo za ovu godinu. Sada je 08. jul, pravo na jednu novu analizu stičete od 01. januara. Do tada nastavite redovno da plaćate doprinose kao do sada.“

Lepa je reč „doprinosi“. Ukazuje na neki boljitak. Jedino, pa opet nedorečeno – KOME.