Kaže Krivični zakonik da će se kazniti onaj koji pretnjom prinudi drugog da učini nešto.

I kaže Ustav da svako ima pravo na zaštitu svog fizičkog i psihičkog zdravlja.

Ali kaže i Zakon o zdravstvenoj zaštiti da građani imaju prava na zdravstvenu zaštitu.

Pa, pitamo – da li treba da pretimo da bismo ostvarili pravo na život.

Možemo konstatovati da to nikako ne bi trebalo, ali…

Pacijentkinja obolela od dijabetesa, nakon nekoliko dana provedenih u Valjevskoj bolnici, dobila je otpusnu listu sa instrukcijom da se odmah javi lekaru u Domu zdravlja. Uz instrukciju je dobila i upozorenje da joj se terapija mora odmah propisati, da primi insulin i poštuje uputstva lekara.

U Domu zdravlja ne dele mišljenje bolničkih lekara. Pravila postupanja prema pacijentima nisu ista, a uz sve to – ne radi izabrani lekar pacijentkinje. Dakle, sada su u sukobu forma i pravo na život. Pardon, ne pravo, već poštovanje tuđeg života. O etici da ne govorimo.

Dilema je rešena brzo i jednostavno: „ Ne možete sada dobiti insulin, Vaš lekar radi tek sutra pre podne“. Da bi dobila ovakav odgovor pacijentkinja je čekala više od jednog sata. I na njeno „Ali, izvinite ne mogu da čekam do sutra“, ponovo „dodjite sutra“.

Pretnja vs ako dočekam sutra…..pretnja vs ako dočekam sutra….

Veoma glasno, skoro kroz vrisak pacijentkinja simulira telefonski razgovor: „Dajte mi broj Pravnog skenera. Oni se bave zaštitom prava pacijenata. Sada ću da vam pokažem kako se ophodi prema pacijentima!“

„Izvolite, gospođo. Primiće Vas lekar. Dobićete insulin odmah.“